GPS za ljubav u #3 koraka

U savremenom društvu, pojedinac najčešće kruniše zaljubljenost, ne ljubav.

Iako bi većina volela da se pozove na uverenje kako je ljubav za svakoga različit splet emocija i postupaka, ljubav se ipak može jasno definisati. Time se pravi prvi korak ka demistifikaciji ove reči, zbog koje milioni ljudi pate, formiraju negativne obrasce ponašanja, prave fatalne odluke ili žive u disfunkciji i zabludi.

Ljubav je odluka, posvećenost i rad

Ne zvuči romantično, ali romantika može da nastupi kao forma tek ako poznajemo suštinu. U protivnom, ona predstavlja samo sporedni žar na kojem bukti potencijalni požar. 

Na disfunkcionalnoj vezi nije potrebno raditi. Milioni ljudi na svetu savršeno funkcionišu upravo u disfunkcionalnim vezama. Za njih smo prirodno talentovani. Haos, drama, komplikacija, nepoverenje, posesivnost2, ljubomora, loša komunikacije, nepoštovanje…sve su ovo obrasci na koje se navikavamo kao od šale. No, ako nam se kojim slučajem spomene da ljubav podrazumeva rad, napor, ulaganje… odmah je otpisujemo, jer kakva je to ljubav, pobogu, ako na njoj mora da se radi?!

Ljubav je prijateljstvo, partnerstvo i kompromis.

Da li biste negovali kao prijatelja nekog ko vas ne poštuje, ponižava, ružno komunicira sa vama, manipuliše ili nema nikakvu odgovornost prema svojim postupcima?

Sasvim izvesno da ne.

Zašto biste onda bili u vezi ili braku, sa osobom takvih ponašajnih obrazaca? Prijateljstvo je osnov svakog partnerskog odnosa. Mogućnost da budeš potpuno slobodni sa nekim, na način koji ti dozvoljava da se poveriš, potražiš pomoć, savet, dobiješ podršku, provedeš prijatne trenutke koji nisu nužno obojeni seksualnom energijom, i zajedno sagraditee viziju života kojem težite.

Da li biste za poslovnog partnera ili kolegu, poželeli osobu koja sve svoje zadatke prepušta vama? Ne razume koncept preuzimanja odgovornosti, podele posla, inicijative kada je potrebno…

Najverovatnije da ne. Ne postoji razlog da negujete ni takvog emotivnog partera.

Kompromis koji se pravi unutar partnerskog odnosa, nije i ne bi trebalo da bude odricanje od tvojih snova, već zajedničko prilagođavanje putu na kojem svaki od partnera može da zadovolji svoje težnje, ali i modeluje inicijalne planove, kako bi postigao isto, ali na drugi način, ukoliko taj način korisnije korespondira sa onim što bi uticalo na partnerski odnos.

Ljubav je emocionalno zdrav, podržavajući odnos u kojem se vrline množe, a prepreke dele. Put korisnih, realnih očekivanja od druge strane, ne destinacija.

# 3 koraka

1.Samostalnost

Da bismo pronašli pravog partnera, po našim kriterijumima, važno je da znamo ko smo, šta želimo i gde su naše granice. Korisno je da budemo samostalni u svakom pogledu, jer jedino tada ne možemo niti sami sebe uceniti, niti biti pasivno ili konkretno ucenjeni od strane partnera, primorani da živimo u zajednici ili trpimo loš odnos zato što nemamo gde, kuda, sa čim. Kada je aspekt naše lične vrednosti pozicioniran tako da ne tražimo potvrdu svoje ličnosti u drugima, kao i kada smo finansijski nezavisni, možemo biti uvereni da u odnos sa suprotim polom ulazimo sa integritetom i bez svesne ili nesvesne težnje da nam partner zameni roditelje, bivšu ljubav, stara se o nama ili igra bilo koju drugu ulogu, do one koja mu inicijalno pripada. 

2.Komunikacija

Glavna junakinja disfunkcionalnih veza, ali i heroina onih koje odlično funkcionišu. Ukoliko te neko verbalno ponižava, ima potrebu da te vređa, podiže ton, nipodaštava, a onda predlaže vatreno pomirenje, možeš biti siguran da imaš posla sa osobom koja želi apsolutnu kontrolu, koja sama pati od nesigurnosti, ne poznaje suštinsku empatiju, pokazuje simptome pasivne agresije ili tendencije ka psihofizičkom zlostavljanju. U ljubavi ne postoje „igrice“. Komunikacija proizilazi iz opšteg stanja pojedinca. Ona je naš izraz i odraz onoga ko smo. Emocionalno stabilna osoba ljubav ne doživljava kao takmičenje u kojem postoji „pobednik“, već partnerski odnos čija je suština kvalitet. 

3.Ciljevi

Ljubav u partnerskom odnosu podrazumeva kako zajedničke, tako i individualne ciljeve u kojima je podrška druge strane, krucijalna. Jedan od prvih znakova diletantske ljubavi je potreba da sa partnerom budemo „jedno“. Suština zdravog odnosa, odnosno, suština ljubavi kao najuzvišenije emocije, je individualizam u partnerstvu. Trajno zadržavanje onoga ko smo, usklađeno sa partnerom i zajedničkim potrebama. Zajednički ciljevi su izuzetno važni, a podrška na našem individualnom putu može nam pokazati imamo li zrelog partnera ili nesigurnu, uplašenu i posesivnu osobu pored sebe.

Ljubav ne boli.

I unutar odnosa koji uživaju pravu ljubav, dešavaju nesuglasice i nailazi se na probleme. Ne postoji garancija da će i najidealniji partner zadovoljiti sve naše potrebe. Ali, prava ljubav je upravo ona koja vam život neće dodatno otežati, već ga učiniti boljim. Ona koja se na poseban način odnosi prema poteškoćama. Nije sve u životu vredno rasprave, drame, kratkih rezova, suza, i teških odluka.

Prava ljubav ne boli. Ona pomaže zrelom pojedincu da kvalitetno prevaziđe bilo koju prepreku, kakav god ishod bio. 

Ljubav je akcija.

Ne samo ona ispod čaršava, već svakodnevni koraci ka sitnim i važnim stvarima koje usrećuju i nas i partnera. Podrška, poštovanje, način generalnog ophođenja prema onome ko nam je važan.

Ljubav se gradi tako što smo temelj mi sami. Korisno je da taj temelj bude što čvršći, da bi naša ljubav odolela svakom gostu i svakom potresu.