Kada je pravo vreme za polazak u vrtić

Prvi razlog zbog kojeg roditelji upisuju decu u jasle i vrtić je nedostatak vremena za čuvanje. Porodice danas imaju i previše obaveza i briga, baka servisi su nekada nedostupni a nekada jednostavno ne želimo da nam decu „vaspitavaju“ baka i deka. No, da li je rani upis u vrtić pravo rešenje?

Svrha vrtića je da se dete socijalizuje.

Da nauči kako se ponaša u kolektivu. Oseti čari prvih druženja, deljenja, zajedničkih aktivnosti, autoriteta van kuće. Svrha vrtića nije bejbisiting, iako se mnogi ponašaju tako da dete ujutru dobace do vrata i očekuju da vaspitač odradi ceo posao.

Dete mora biti spremno na odvajanje od porodice. To se ne dešava preko noći. Nije dovoljno samo da volite decu i mislite da ona to osećaju, i BUM! Dete će znati da je sigurno i neće imati separacionu krizu. Stvari u razvoju su mnogo kompleksnije. Srećom.

Socijalna i emocionalna inteligencija se razvijaju od prvog dana. To znači, da vaša svest o tome koje su sve veštine potrebne, odakle one dolaze i kako se sprovode, treba da postoji, u najmanju ruku.

Dete funkcioniše na osnovu ritma, dobro poznatih stvari. To mu uliva osećaj sigurnost. Zato najbolje reaguju i adaptiraju se deca koja su pripremljena. Priprema podrazumeva sve: od toga da dete pripremite na to da ćete za 10 minuta napustiti park, do toga da ćete za 5 min. promeniti kanal. Na ovaj način izbeći ćete plač, negodovanje, ali i potencijalni tantrum.

Priprema – kraljica korisnog vaspitanja.

Kada dete uspostavi jasne govorne veštine, kada samostalno jede i kada je skinulo pelenu, spremno je da se sretne sa potencijalno višesatnim odsustvom od kuće. To znači da je mala šansa da se zbog nečije nepažnje zagrcne, bude nepresvučeno ili da ne bude u mogućnosti da kaže da je tretirano možda na loš način. Kada su ove bazične veštine uspostavljene, Vi kao roditelj možete biti mirniji. Kod većine dece koja prolaze kroz pravilan kognitivni i emocionalni razvoj, ovo se dešava do navršene 3. godine.

Stručnjaci tvrde da dete razume i prihvata koncept kolektiva kakav je vrtić, tek sa 4. godine. Tada ima smisla raditi na raznim važnim temama koje se podudaraju sa smislom vrtića kao ustanove: drugarstvo, aktivnosti, smanjenje egocentrizma, povećanje empatije, veštine u igrama i učenjima itd.

Pre toga, vaše dete ide u vrtić samo zato što nema ko da ga čuva. Drugi smisao realno ne postoji.

Zato su separacione krize česte, jer deca bivaju forsirana na odvajanje, naročito zbog trenda koji vlada – roditelji su ubeđeni da prezaštićuju svoju decu, iako nemaju pojma šta to zapravo znači u praksi, ili ne obavljaju ni osnovne stvari, a kamoli da ih prezaštićuju.

Prevremeno izlaganje deteta odvajanju je kao kada bi terapeut, Vas koji se recimo plašite psa, naterao da Bernardincu stavite celu ruku u čeljust, i to na prvoj sesiji. Mislite da bi vam to pomoglo?

Ovakve i slične tehnike bile su popularne u srednjem veku i mnogo ranije, ali ne zaboravimo da je to vreme kada su žene lečili od histerije i demona u trenucima kada su imale običan PMS. Dakle, nije neki reper…

Regulacija emocija ( ponašanja) je jedna od krucijalnih veština emocionalne inteligencije, važna za kolektiv. Ako uzmemo u obzir da dete tek u desetoj godini stiče samoregulaciju kakvu delimično poznajemo kao odrasli, korisno je ponovo pripremiti dete na ono što ga čeka u kolektivu. To ćete postići upravo kroz boravak u porodici i direktnoj izloženosti emocionalnog inteligenciji kroz razne okolnosti. Pomaže ako su roditelji emocionalno inteligentni.

Deca koja kasnije pođu u vrtić dokazano pokazuju veću koncentraciju, sposobnost da regulišu svoje ponašanje i emocije, empatiju. Razvijaju korisniji odnos sa roditeljima koji se temelji na poverenju, bez straha itd. Deca uzrasta 3+ imaju bolje motoričke sposobnosti, što je direktno vezano za njihov razvoj samopouzdanja, a posledično za lišavanje nekorisnih strahova kada su van kuće. Uprošćeno, to znači da ako vaše dete ume da barata makazama i učestvuje u nekoj vrtićkoj aktivnosti koja iziskuje ovu veštinu, dete će se osetiti sigurno, pripadajuće, uživaće i vezivaće taj osećaj za mesto sa kojeg je potekao osećaj, što znači da će voleti da ide u vrtić jer mu je lepo, bez straha što je van roditeljske kuće.

Prezaštićenje se ne dešava kada razmišljate o realnim benefitima za mentalno zdravlje i razvoj vašeg deteta. Dete koje se neguje unutar porodice nije „vezano za vas“ kako misle mnogi. To što vaš sin ili ćerka žele vašu pažnju i društvo je NORMALNO, a ne naporno, neprirodno ili problematično. Da nije tako, imali biste realan problem.

Naučite kako da jačate emocionalnu i socijalnu inteligenciju svog deteta, tako da zadržite bliskost i ne izlažete dete stresovima koji mu realno ne koriste. A evo i male pomoći pri određivanju spremnosti deteta za vrtić:

Ako vaše dete radi ove stvari, onda je vrtić vaš izbor:

Pokazuje interesovanje za učenje i saznavanje, voli knjige, da mu se čita, voli da crta, kreira, stvara, stimulisano je informacijama i pokazuje strpljenje.
Relativno kontroliše svoje emocije. To znači da je prirodno da se vaše dete rasplače, ali ujedno pokazuje mogućnost brzog smirenja, koristi veštine samosmirivanja, i reaguje na podršku i pomoć.
Zna da čeka svoj red i da deli stvari sa drugima.
Poseduje dobre motoričke sposobnosti.
Prepoznaje slova i brojeve.
Ne nosi pelenu.
Ume da prati ono što mu se govori.
Ume da sedi mirno. Dovoljno mirno da sluša priču ili prati aktivnost i učestvuje kako se predloži.
Ima razvijen govor. Ovo je specijalno korisno, jer na ovaj način teže dolazi do zloupotrebe dece u trenucima kada su van roditeljske pažnje.
Samostalno se hrani i kontroliše gutanje.

U vremenu kada je dokazano kako rano izlaganje stresu utiče na decu, kada ima sve više dece koja ne umeju da regulišu svoje emocije, sve više dečije depresije i anksioznosti, da ne govorim o povećanom broju samoubistava, vaš problem ne bi trebalo da bude sa koliko godina da date dete u vrtić, već kako da ga osposobite da bude funkcionalno biće – kroz etape, shodno uzrastu. Porodica je temelj. Ne krnjite je pre vremena, ako niste prisiljeni da nemate izbor.

Autorski tekstovi za MamaKlik.com