Kult zajedničkog obedovanja

Zajednički obroci, za nešto stariju decu i tinejdzere, predstavljaju mogućnost da razgovaraju sa roditeljima na neformalan način, podele ono što ih muči, impresiju ili upitanost, bez kreiranja previše ozbiljne atmosfere ugovorenog razgovora o temi. Takodje, kao i kod manje dece, zajedničko obedovanje donosi tinejdzerima uvid u odnos svojih roditelja koji se jasno vidi iz verbalnih ili neverbalnih postupaka/komunikacije koju imaju za stolom. Ovo je važan faktor jer roditeljski odnos ne samo što je zaslužan i odgovoran za sigurnost koju dete dobija, već predstavlja direktan model kroz koji deca formiraju svoje vrednosti i uverenja, kao i emocionalnu i socijalnu inteligenciju.

Stariju decu je moguće, i veoma važno uključiti u proces pravljenja obroka. Na taj način, ne samo što dete jača svoju motoriku, kreira novo iskustvo, uči i zabavlja se, već postaje direktni učesnik u nečemu što ima težinu i važnost za ljudski život i zadovoljstvo unutar njega, a to je činjenica da smo dovoljno srećni i zahvalni na obroku koji delimo.

Porodice koje zajedno obeduju najčešće neguju kulturu zdravije ishrane. Bira se hrana sa većom nutritivnom vrednošću, posvećuje se posebna pažnja pripremi, začinima i ukusima, a neretko i vizuelnoj prezentaciji što takodje svim članovima donosi uvid u to koliko im je stalo do porodice, jer svako predstavlja deo procesa kojem doprinosi na svoj način. Od zaradjenog novca, preko nabavke, pa do pripreme i postavljanja stola.

Porodice koje dele obroke u čijoj pripremi učestvuju, dokazano spadaju u red manje gojaznih, kako zbog kontrole porcija koje su u ovom slučaju neminovnost, osvešćenosti na temu ishrane, tako i zbog emocionalnih uslova tj. sigurnosti i lišenosti stresa.

Važnost zajedništva koje se dešava oko stola, činjenica da je u većini porodica glavno mesto okupljanja zapravo kuhinja, i deo oko kuhinje, ističe se i u tome što je 85% dece (ispitanika) po jednom britanskom istraživanju, pokazalo da deca koja imaju rutinu zajedničkog obedovanja, poseduju mali nivo stresa i agresije, bolje ocene, veće samopouzdanje i zdravije opšte mentalno stanje, od dece koja ne praktikuju ovaj vid druženja unutar zajednice.

Iako postoje brojni razlozi koji mogu uticati na pojavu poremećaja u ishrani koji se javlja najčešće u ranom detinjstvu i pred-adolescentskom uzrastu, ono što je zajedničko velikoj većini obolelih je upravo nedostatak obroka sa porodicom, tj. nepostojanje kulture porodičnog obedovanja.

Ali nemamo vremena!

Kao jedan od najvećih razloga koje savremen čovek navodi u nedostatku argumenata zbog kojih ne upražnjava porodično obedovanje, je – vreme. Za nabavku namirnica, njihovu pripremu i postavljanje stola u većini slučajeva potrebno je duplo manje vremena od okolnosti u kojima ste zaglavljeni u saobraćaju na putu do prestižnog restorana koji vas obavezuje da što pre završite obrok kako bi sledeći gost dobio vaš sto.

Benefiti okupljanja za stolom, bez obzira da li to činite samo sa porodicom, ili uključujete i prijatelje, važni su i veliki. Ovaj naizgled podrazumevajući ritual koji datira još iz vremena pra-istorije, direktno utiče na naš razvoj, navike, sticanje vrednosti i kako korisnih, tako i nekorisnih uverenja odgovornih za kasnije formiranje ponašajnih i misaonih obrazaca koji mogu biti potencijalni uzročnik onoga što zovemo nespokojstvo, nezadovoljstvo ili čak nesrećan život.

Za razliku od naših predaka, mi ne moramo ići u lov na divlje zveri, niti smišljati način na koji ćemo održati vatru kako bismo spremili obrok a da nas ne zaskoči iz žbuna mnogo jače stvorenje.

Kada su uslovi za dolazak do namirnica i njihovu pripremu, već toliko olakšani, sve što nam preostaje je da naučimo kako da iskoristimo najbolje od rutine okupljanja za stolom, i sebi i svojoj deci ponudimo relaksiranu, stress-free atmosferu u kojoj će njihov razvoj, ali i naš mentalni balans, postići i zadržati samo najbolje i korisne faktore, krucijalne za stabilnost na više nivoa.

Autorski tekstovi za MamaKlik.com